Торзо КОМПЛЕТАРИУМА

Зона преливања

ЛеЗ 0009209 Зона преливања. Леонид Шејка. - ...Улазећи, дакле, у Ђубриште, могао сам без задржавања да пођем у правцу Замка, али, као што рекох, ја сам једва знао за његово постојање и, с друге стране, хтео сам да испитам све могућности, све пролазе, а још више, све ћорсокаке око великог пространства, које зовем Ђубриште. Оно је преда мном у целој непрекидности и у димензији која не може да се сагледа, да се премери, тако да од целе површине испитујем један мали део, мој део. Што се тиче Града, њега сам могао да реконструишем на основу свега овога разбацаног по Ђубришту, што је, у ствари, била одбачена неупотребљивост, а за мене много више од тога – један космос, независан од Града, иако се Ђубриште преливало у Град или чак поклапало са њим, што је вероватно и условило да сам, лутајући по Ђубришту, зашао у Зону преливања и с тешким напором свести успео да схватим да је то што имам пред собом у ствари Град.

kompletarium

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

недеља, 22. фебруар 2015.

КЊИГА "Српско срце Јоханово"

КЊИГА "Српско срце Јоханово" Веселина Џелетовића, према речима аутора, могла би ускоро да оживи на филму, и то са редитељским потписом славног Никите Михалкова. Ову потресну причу која је до сада доживела 11 издања, руском редитељу понудио је издавач "Поета" из Београда.

Истинито сведочанство о страдању Срба на Косову и Метохији испричано кроз судбину богатог Немца, Јохана Вагнера, недавно је представљено у Зворнику. Пред читаоцима је роман о злогласној трговини органима, коју су починили Албанци на Косову.Зворничку промоцију организовала је омладинска светосавска заједница у Дому омладине.- Због оболелог срца, Јохану Вагнеру су дани били одбројани - каже Џелетовић о књизи. - После успешне трансплантације Вагнер почиње да сања прекрасан предео који никада није видео, два плава дечја ока, кућу са окућницом, божанствену цркву која има и небески одраз... Временом се снови претварају у кошмар ратних слика које Јохана тера да испита идентитет донатора свог срца. Када открива да је у њему срце Јована, православца са Косова, одлази у наводну мировну мисију у јужну српску покрајину, где почиње његов преображај.На Косову Јохан улази у опасно разоткривање наличја косовског питања, убистава српског народа и трговине органима.- По доласку на Косово, Јохан стиже пред манастир Грачаницу коју препознаје из својих снова. Са кућног прага покојног Јована истрчава његов син, плавокосо дете које се привија уз његово срце и назива га "тата". Јохан прима православље, усваја дете и тиме оставља драгоцено сведочење о многим прећуткивањима и горућим истинама о дешавањима на Косову - преноси Џелетовић окосницу приче свог романа.
ЗАИНТЕРЕСОВАН И КУСТУРИЦА
И НАШ редитељ Емир Кустурица био је заинтересован да сними филм према овом роману и пре нешто више од годину дана најавио да је започео писање сценарија.- То остварење ће створити једну болну, истиниту тему о страдању српског народа о којој историја, литература и кинематографија свесно ћуте с циљем да се Срби прикажу као геноцидан народ, никако као жртве. Филм ће се снимати у Русији, где имам пуно пријатеља, који ће ми помоћи да изгурам тај подухват - изјавио је Кустурица у децембру 2013. године.
Како у Немцу куца срце Србина са Косова | Култура | Novosti.rs

четвртак, 19. фебруар 2015.

Превредновање. Најкраће могуће речено





...Св. Августин је представљао Божију природу као круг, чије је средиште свуда, а периферија нигде. Ми се читавог живота бавимо тиме, да одгонетнемо загонетку многоструког значења тога пра-лика... Сад ћемо потражити и доказати другу аналогију: да се сваки рад даде надвисити. Наш је живот време или рок, за који треба да упознамо истину: да се око сваког круга може повући други; да, у природи, нема краја него, да је сваки крај уједно и почетак; да иза сваког дана, који пролази, нова зора свиће; да се испод сваке дубине, отвара нова, још већа дубина.Тај факат, уколико је симболичан за морални факат непостиживости савршеснтва, које пред нама измиче и које руке смртника не могу обухватити, и које је, у исто доба, инспирација и осуђивач свакога успеха, може, баш како треба, послужити као повезивање многих и разних појава човечије моћи.У природи нема ништа апсолутно стално ни утврђено. Васиона је течна и променљива. Трајност је само релативан појам...


Ове Емерсонове мисли биле су нам на уму када смо размишљали да покренемо блог који би био изазов за српску културу и књижевност, а пре свега за вредновање и превредновање - за које је одавно дошло време, али које се зауставља на овај или онај начин. Послератна литература српска, стварана током читаве друге половине 20. века, још се држи чврсто наизглед само у наметнутим и промашеним, диригованим историјама књижевности и тзв. обавезној лектири за средње и основне школе, али не може избећи судбину наметнутих ствари, и она се нагиње над бездан, који се отвара за све што је застарело, кад се појављују нове идеје, а пре свега неизбежни талас нових критичара надмоћне стваралачке иницијативе...Овде се отвара полигон за тешко аргатовање и цепање пањева, како би рекла И. Секулић. Нова генерација уметника, стваралачких личности, овде има прилику да изложи порузи и раскринкавању сваку неистину и дуговечну лаж. Већ од првих постова, објављиваћемо текстове оних писаца којима су убедљивост и аргументованост јача страна, без обзира на доб или верску, политичку и националну припадност. Шаљите нам своје текстове, али гледајте да не буду предуги... Ако се до пре годину или две чинило да у савременој српској књижевности једва да има неколико писаца који се јавно и аргументовано залажу за неизбежна превредновања, за која се пред Други светски рат залагао и В. Вујић, данас број личности критичке оријентације расте, повећава се. Нови критичари долазе из најнеочекиванијих праваца, и природно је да из њих долазе, с обзиром у каквом се друштву живело и гушило и онемугоћавало...

И данас српску културу и књижевност сапињу извесне тенеденције које би се могле описати као деловање "живих вампира". Да, има их, још увек: жељни су свеже крви, наравно...

Нова и неустрашива књижевна критика, која се огласила пре само неколико година у једном од београдских књижевних часописа

RAZLIKA IZMEĐU...? Poljoprivredni forum...

Razlika izmedju ćurana i ćurke?

Zdravo i ja se bavim uzgojom TOVNIH CURAKA...ali ima jedan problem naime prosle godine drzao sam 10 curaka i od tih 10 bilo je nekih 3-4 curana i ostalo curke...curani su dostigli 25 kg ,a curke max 15 kg...Pa sledi pitanje da li moze nekako da se izaberu sve djurani kad se kupuju za tov...da li ima nekako mogucnost da se provjeri? jer razlika je velika 10 kg... a kad vec tovim da to budu curani ...

P.S.Znam da za pilice tovne kad se kupuju da moze da se provjeri koje ce bit koka a koje kokot ...tj na krilo neznam sad tacno ali u pitanju su zadnja pera na krilu znaci ako su dva od tri manja a srednje vece to je petao ...i obrnuto...tako nekako...a sad postoji li neka fora za curke...

Hvala...
                 = izvor 

**

Odg: Razlika izmedju curana , i curke?

Hmmm

1. Da li ce ti prodavac dozvoliti da biras je prvo pitanje. Kad bi svima to dozvolio, kome bi prodao zenke? Kod mene u kraju poljoprivredne apoteke nude, ali uz doplatu, da kupis samo curane. Radi se o zivotinjama iz uvoza, jer nase farme to ne rade (ako znam zasto...)

2. Ja ostavljam curke za sebe, sladje je meso, a bataci sa manje zila (жила, žila).

3. Nije bas tolika razlika u zaradi, jer curke manje jedu, a mozes i ranije da ih zakoljes.

4. Nemam pojma kako da ih prepoznas, to ni ja dosada nisam provalio.

**
Mislim da link nije baš adekvatan i primenjljiv za naše uslove.
U početku sam kupovala jednodnevne ćuriće, kasnijih godina kupujem tronedeljne ( mada mislim da nisu baš tronedeljni, zakida se na danima, al, hajde), tako mi je konfornije.
Razlika u tom uzrastu se samo naslućuje.
Na primer, ćurani imaju veću izraslinu iznad kljuna u odnosu na ćurke.
Ono što je sigurno, kada počnete da ih provociratate onomatopejom odraslih ćurana, mali ćurani pokušavaju da se oglase, dižu glave i samo zevaju ( još nisu u mogućnosti da ispuštaju bilo kakav zvuk). ali se "kostreše" na par tenutaka perje im se podigne, dok su ćurke mirne!

Kod odraslih razlika je u težini, i kvalitetu mesa, već je pisano o tome.
Moji kupci većinom žele ćurke, al nema, dobiju ćurane, jer uvek imam jako malo ćuraka i ostavljam ih za sebe, pripremiim ih za rolovanje, i ostavim,"za ispeći ucelo", za Božić. 

**

Руј. Рајско дрво Звижда

Руј. Рајско дрво Звижда
My Opera

Виртуелни музеј

Виртуелни музеј
ЗАВЕТИНА