Ишли смо преко Пека,, а онда коритом - сувим Љешничке реке до Црног Врха, и онда се кроз неку чудну зачарану шуму спуштали према манастиру...
Тако годинама. Као студенти, одлазили смо у манастир ређе.
То је било време када сам упорно читао Рилкеа и Пастернака. И када сам се на неки начин опраштао са нашим завичајем, који се полако расељавао, повлачио као морски талас, према северу Европе.
Имање на Пеку је било у одличном стању, и с ове наше српске стране, и са оне друге влашке.Још увек су штрчали на спруду педесетак метара испод бетонског моста остаци Српачког јаза и једног света који је одлазио у неповрат.
Међутим, био сам млад и заљубљен у павит, у брежуљке и усамљена стабла на Стржевици, и чапље које су слетале на врхове високих топола; у облаке, у даљине; поглед ми се губио у даљини. Дописивао сам се са ... ах, кад човек има двадесет и једну, двадесет и две године, или двадесет и три са... (...) Лепотом.
Крај ферија је био опроштај са плажама на спрудовима, вировима и чежњама... После Велике Госпође враћали смо се на колосеке са којих смо сишли на оној станици која се зове Летње ферије. Хеј, два дуга месеца на обалама Пека, на спрудовима и заветинама, вашарима и на салашима на којима је било пуно дудова, вишања, крушка илињача, бостана, босиљка и врбене, и неописивих слапова хмеља и сребрних нити павити...
... Данас, ушав у седамдесете, сањам покојног оца и мајку на нашем салашу крај реке, и нашег острва, који су за нас значили... живот. Баш пре неколико ноћи, сањао сам их јасније, понашали су се и говорили као кад су били живи...
* *
Сенке покојника у том мом сну помицале су се као стабла црних јова, којих још увек има на обалама нашег имања. Јове су добри чувари обала...
___
*... Света Богородица је заштитиница Свете Горе и посвећени су јој многи манастири и цркве. Велика је светица и зато је народ зове Велика госпођа или Госпојина. На овај дан завршава се двонедељни строги пост.
У Горњој Пчињи мисле да је важније држати се поста пред Велику Госпојину него пред било који други празник, па чак и Васкрс. Из овог краја је и прича о људима који су мрсили на овај пост, па кренули на извор да се напију воде. Како су пришли, извор се зацрвене и појави се Богородица. Сви падоше на колена, а она учини да оседе, како би се опаметили.
Богородица поседује веллике моћи: Може да смрви ђавола у тили час, жабу је благосиљала да се не распадне кад угине, она је после смрти оживела и успела се на девето небо.
Заштитница је свега живот, а посебно породиља и мајки. Оне се у случају преке потребе прво обраћају Мајци Богородици. Њена икона се налази у свакој кући православних Срба. Верује се да ако се попије мало састругане боје са њене иконе или фреске, то може помоћи код многих женских болести....
