Торзо КОМПЛЕТАРИУМА

Зона преливања

ЛеЗ 0009209 Зона преливања. Леонид Шејка. - ...Улазећи, дакле, у Ђубриште, могао сам без задржавања да пођем у правцу Замка, али, као што рекох, ја сам једва знао за његово постојање и, с друге стране, хтео сам да испитам све могућности, све пролазе, а још више, све ћорсокаке око великог пространства, које зовем Ђубриште. Оно је преда мном у целој непрекидности и у димензији која не може да се сагледа, да се премери, тако да од целе површине испитујем један мали део, мој део. Што се тиче Града, њега сам могао да реконструишем на основу свега овога разбацаног по Ђубришту, што је, у ствари, била одбачена неупотребљивост, а за мене много више од тога – један космос, независан од Града, иако се Ђубриште преливало у Град или чак поклапало са њим, што је вероватно и условило да сам, лутајући по Ђубришту, зашао у Зону преливања и с тешким напором свести успео да схватим да је то што имам пред собом у ствари Град.

kompletarium

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

недеља, 23. октобар 2016.

О чему је овде заправо реч? И да ли се новинари овим темама баве како би подигли тираже својих новина?

Живимо у времену које је тешко, и можда треба организовати курсеве за преживљавање? Обично у таквим временима апатије и безнађа искрсну и те приче о о закопаном благу, скривеним оставама злата и других драгоцености. Као дечак наслушао сам се таквих прича, када је ондашња држава навалила тешко бреме на сељаке у СФРЈ. Колико  нас је маштало о том чуду да ће нам се у сну рећи где да копамо и ископамо дукате? Некако  у то време сам први пут чуо једну од легенди о поп Мартину и хајдук Рајку и закопаном благу, које су наводно оставили на планинском потесу од Мајданпека до планина југоисточне Србије. О томе је, поред низа других, писао и Г-дин Субашић, пре извесног времена,и ја сам пренео тај његов текст, и може се видети напомена, коју сам тада написао :  ЛеЗ 0001405 .  Неке нове детаље о поп Мартину и хајдук Рајку нисам чуо, а колико сам могао да видим,  овог амбициозног новинара та врста упућивања које сам дао није занимала. 

Легенда о хајдуку Рајку.. -  Према легенди, хајдук Рајко је у хомољским крајевима опијао путнике и пљачкао их, а благо сакривао у пећини надомак мајданпека.. Након што су по предању Рајка обесили, пећина је постала мета многобројних ловаца на закопано благо. Хајдук Рајко је на једној руци имао 4 прста и на гробу попа Мартина у Бугарској, са којим је сарађивао, наводно је записано да је шака са 4 прста знак где је благо закопано. војводи Рајку који је живео у овим крајевима у 17. веку и, према предању, за видела служио госте у механи старог рударског насеља, а ноћу, са својим пријатељем поп Мартином, нападао турске караване и опљачкано благо, како се тада веровало, скривао управо у пећиниПрема причи, поп Мартин је живео у неком селу у близини Београда (најчешће се помиње Гроцка) и док је био мали, Турци су га одвели да буде јаничар, али је некако успео да им побегне , “и од тада страшно мрзи Турке”. Захваљујући његовим дојавама, Рајко је увек знао када брод из Београда креће са турским благом. А дојаве је поп Мартин Рајку прослеђивао у торби пуној ораха, при чему би у један од њих ставио поруку са тачним временом поласка турског брода. Рајко би са својих тридесетак хајдука постављао заседу код Бољетина, на месту где су бродови због вирова морали да плове уз саму обалу, тако да су могли чакљама закачити брод и привући га на обалу. Ту би ликвидирали Турке, узели благо и део поделили сиротињи. Остатак блага Рајко је крио на скровитом месту у пећини кроз коју протиче понорница (и она је касније названа по Рајку). На крају је хајдук ипак допао Турцима који су га, прича се, обесили баш овде, пре него што је стигао икоме да повери где је сакрио отето благо.

МЛАДИ ДАНАС НЕМАЈУ НАДУ / Душан Бацаловић

Са Титом на насловници "Новости" & Милена Марковић | 23. октобар 2016. 12:06 | Душан Буцаловић, савременик привредног бума СФРЈ и сведок српске трагедије на Космету. Прича успешног директора Вунарског комбината и "Универзала", кога је Броз послушао и похвалио
СТАЛНО сањам да се враћам у моје Коморане. У нашу Дреницу. И, тај сан не траје кратко. Оно што је збиља детињства човеку се враћа с годинама. Што је старији, преживљава је све живље. Човеку, када уђе у неке године, а ја трошим осамдесет трећу, чини ми се да је важно да врати време. Да се преиспита: шта је учинио, шта је пропустио... Белези детињства, младости и каснијих година стално траже некакве рачуне. Копају некакве немире... Мој одговор је: ако си трајао часно, спокојно ћеш и до самог краја. Ето, то је мој одговор.Душан Буцаловић. Прича не само о њему, већ готово о једном веку. О Србима из Дренице, из које је, као дечак, понео потресну, никад избрисану, рану прогона, у априлу 1941. године. Тада су дошли, каже нам, Шиптари, покупили све што су Буцаловићи имали, потерали краве и волове, натоварили шиваћу машину мајке Милице, а њих, осморо деце и мајку, протерали у Косово Поље, потом у Суви До код Липљана...
Ово је прича о путу Душана Буцаловића који га је, као најстаријег у породици Буцаловића, усмерио да буде стуб куће уз који је придигао седморо браће и сестара, а родитељима обезбедио достојну старост и место где "им кости неће преметати они који су их протерали из никад непрежаљеног завичаја".
Ово је прича о борби обичног, а тако необичног човека који је читав свој живот уложио да га се синови и унуци не постиде.
Како смо упознали овог нашег Душана Буцаловића? У данима када су "Новости" обележавале 63. годину трајања, јавио нам се да честита. Скромно, помало стидљиво, као што то чине, углавном, истински вредни људи. Казао је: "Ја сам сапутник вашег листа од првог примерка". То је и био повод наше посете Буцаловићу, у његовом дому, у једном новобеоградском булевару. Нисмо ни слутили да је иза рођенданске поруке нашем листу - судбина за читав роман

понедељак, 17. октобар 2016.

МЕТЛА ДРВЕНЕ МАРИЈЕ, 1


Библиофилско издање, штампано 2002. године..

предња страна корица истоименог издања.




















.
прва страница у издању, сачувана 2 прим.
овај и још један у Документационо инфомационом центру СЗ























.
одломак из књиге,из. тзв. "Апокрифног Дневника"





















.
Полеђина корица




.

..
Белешка овом издању. Ово је практично 32. објављени наслов Мирослава Лукића (1950). Књига садржи 67 стр.  - плус Информације  о поруџбинама, набавци, претплати и куповини издања "Заветина" (стр. 68 -76).
Преостала 2 примерка (нису више на продају...)

Одломак са стр. 20. КОНФИТЕОР УМЕТНИКА, 1

Претресам фијоке радног стола.
Сусрећем се са многим почецима, давним, запостављеним...
Четрдесет и осма ми је. Напишем ли да су спуштене све рампе, и она најглавнија, пред којом се најдужње чека, то би биосамо делић Истине.
Ухватио ме је око 4 поподне, обилан пљусак, на Видиковцу... (...)


Овај текст се завршава, речима које не треба подцењивати. Речима које нису можда схваћене.  Неких двадесетак година доцније, када сам ушао у 67. годину живовања, уместо свега што бих могао да кажем, напишем, после свега то би биле те речи, на крају "КОНФИТЕОРА..."


*
Ава, Оче, све је могућно теби; пронесу чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу него како ти.
Тако је говорио Онај чија је душа жалосна до смрти.
И нико није остао крај њега и бдио.
Зар не могоше ни један час пробдети сведоци, ико?
спавају изгледа сви, иако је дошао одсудан час,ево, Син Човечији предаје се у руке грешника.

Овај крај је Гетсиманија, овај дом је њен симбол.

уторак, 06. септембар 2016.

Празно гнездо птице ластавице (цео филм)



Објављено је 19.03.2013.
"Празно гнездо птице ластавице" је документарна прича о горчини старачког живота удруженог са сиромаштвом, болешћу и остављеношћу од ближњих, па чак и од рођене деце. Ако желите да видите како изгледа лице туге и старости, погледајте филм о онима који су препуштени сами себи, без изгледа и наде да ће их се неко сетити и унети трачак светла у таму њихових старачких живота.

понедељак, 05. септембар 2016.

Брдо, уз које треба да се попнем / Иван Шишман






Извор; плакета Иван Шишман  ЛАСТАВИЧЈИ ИБРИШИМ : Песме мрље. - Београд, 2006. Едиција Заветина
Видети више >>>>>>>>>>>>

петак, 02. септембар 2016.

Срам... / Нада Петровић


Срам...

У злом времену прозлише се људу,
омутавеше умни, проговорише безумни,
говор поста клицоноша страха
како доживети, како преживети,
како свој на своме бити.
Нико више не говори да га чују
но је говор ради говора,
нико не договара, преговара, уговара,
нишче нико ништа не пита,
заборављање поста бављење, забављање и избављење,
и изнова одасвуд се и свукуд чује и почује
како неко неког наговара, оговара, приговара,
и однекуд стиже јека одговора, изговора, наговора,
а реч људска поста скупа као мајска киша које нема
где залуд је додолање, залуд молибденије, залуд све је.
Отворише се уставе, срушише се прадедовски бедеми,
наплавина сецикеса, разбојника и пробисвета
преплави и уздуж и попреко,
неки се одродише од рода,
приклонише зулумћарима и изродима,
други заборавише да ослушкују небо и земљу,
наслонишо и око и уво на сокоћало
а у њему све што је срцу мило,
понеко везује омчу кроз коју би ко кроз оман
светло свевидеће да угледа...
Старине узидане у ћеле-куле занемеше
не говоре ни оно што су раније знали:
„Срам вас од дупета било...
Да вас је од штрокаве гузице срамота.“.
Ћутке се збијају у редове да направе места
нама који се још увек надамо и верујемо
док кудељне нити у конопце упредамо
и набрајамо шта су нам све узели од живота. 
            = видети више: Страх ме је
                                      Мој муж федер

понедељак, 15. август 2016.

ЗАПОЧИЊАЊЕ ПЕСМЕ / ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЗАПОЧИЊАЊЕ ПЕСМЕ
(Потрага за бригом о нежности)

Започињем песму
Која се пише у тридесетој
И знам да је нећу завршити
Али осећам да незавршена песма
Сведочи дубље, оданије и узбудљивије
Од свих књижевних завршености
И, ево, Она тече кроз мене
У мом срцу скрива зелену
Графитну оловку са којом сам је започео
Са којом сам писао бајку о њој
Са којом сам јој из главе прецртавао
Наше Девојчице
Њих чаробне две
Две као два сунца и три месеца
Две судбине преливене у једну
У један избор који зрачи
Лепотом извора на који је
Христ одлазио да се напије воде
На коме није скривао сузе за све оне
Којима није могао да помогне
покрет и ритам природе - легенда аутора зокса

Да ли је ово љубавна песма
Питајте музику док
Моје тело трепери у њој
Док се сви
Поводи топе и удружују у лик срца
У невидљиви образац његове
Вечне мелодије у коју ће нас умотати
Када нас буду испраћали
Да би нас дочекали у кружном току 
Сјаја нових започетости
судбина опалог лишћа (зокс)

Да би се макар у мислима предавали

Доживљају лепоте незамисливог

Зокс, Душко Вујошевић, божо копривица, Оливера...

недеља, 24. јул 2016.

Пишу: "Изјава недеље"

извор: НИН, 21. јул 2016, бр. 3421, стр. 62


..

Неочекивани сценарио : Вучић препушта мандат?

ПОСТОЈИ могућност да Александар Вучић формирање владе препусти неком другом из врха СНС, јер је суочен са страховитим притисцима страних центара моћи, не само око стратешког опредељења новог кабинета, него и са дискретним “препорукама” моћника да се одрекне неких од најважнијих и најмарљивијих сарадника! - сазнају “Новости”.
Овај нови политички заплет, осим интереса великих сила, диктирају и напетости у региону и изазови са којима ће Србија и будућа власт бити суочена у наредним месецима.
Да је овакав сценарио могућ, практично је данас најавио и сам мандатар:
- Покушаћу да формирам владу у првој половини августа. Ако не будем успео, не искључујем могућност да је неко други формира. Имамо проблема, није никакав хир у питању. Постоје ствари о којима не могу да говорим. Не желим да формирам владу против које бих био и сам.
Вучић је након обиласка Специјалне бригаде Војске Србије у касарни “Растко Немањић” у Панчеву рекао да “жели да влада буде формирана на радост, јер ће грађани добити владу која ће обезбедити највећи раст”:
- Ако будем успео биће ускоро, ако не, формираће је неко други, али ћу га ја опет предложити - закључио је Вучић.
Ову изненадну опцију политичка чаршија види као припрему за Вучићев маневар - да мандат за састав владе препусти неком из свог партијског табора, а да он полако припрема кандидатуру за председничке изборе.
Ипак, наши добро обавештени извори тврде да Вучићу не пада на памет да улази у трку за фотељу на Андрићевом венцу и да је то плод маште његових политичких противника.
Али, оваква најава актуелног премијера свакако побуђује пажњу. Осим са великим апетитима својих страначких сабораца, који су незадовољни кадровским проветравањем на последњој изборној скупштини СНС, Вучићу посао додатно отежавају и глобалне прилике које ће се свакако преливати и на нашу земљу.
Његов задатак је деликатан не само у персоналном смислу. Треба изабрати тим који ће моћи да одговори на изазове попут нове мигрантске плиме која ће, процењује се, поново захватити Србију.
Врло је шкакљиво и питање нормализације односа са Приштином, јер се тај процес директно доводи у везу са нашим путем у ЕУ, иако је Београд практично применио све што је написано у Бриселском споразуму. У дипломатским круговима помиње се и да ће 2017. година бити посвећена решавању политичке парализе у БиХ, што пак може нашу државу да стави у незавидан положај због будућег статуса Републике Српске и константне тежње Сарајева да је институционално потчини. Уз то, постоје оперативни подаци служби да поједине групе у садејству са страним централама приљежно раде на политичкој и безбедносној дестабилизацији региона.
А осим свега овога нужно је спровести хируршки прецизно реформу јавног сектора у којој леже социјалне мине попут неизбежних отказа у "Железницама" и ЕПС, решавања статуса великих и стратешких система као што су “Ресавица”, “Галеника”, “Симпо”... Сложена је једначина за Вучића или неког џокера из табора напредњака.
Вучић због странаца препушта мандат?

Руј. Рајско дрво Звижда

Руј. Рајско дрво Звижда
My Opera

Виртуелни музеј

Виртуелни музеј
ЗАВЕТИНА