ЗАПОЧИЊАЊЕ ПЕСМЕ
(Потрага за бригом о нежности)
Започињем
песму
Која се пише
у тридесетој
И знам да је
нећу завршити
Али осећам
да незавршена песма
Сведочи
дубље, оданије и узбудљивије
Од свих
књижевних завршености
И, ево, Она
тече кроз мене
У мом срцу
скрива зелену
Графитну
оловку са којом сам је започео
Са којом сам
писао бајку о њој
Са којом сам
јој из главе прецртавао
Наше
Девојчице
Њих чаробне
две
Две као два
сунца и три месеца
Две судбине
преливене у једну
У један избор
који зрачи
Лепотом
извора на који је
Христ
одлазио да се напије воде
На коме није
скривао сузе за све оне
Којима није
могао да помогне
|
покрет и ритам природе - легенда аутора зокса |
Да ли је ово
љубавна песма
Питајте
музику док
Моје тело
трепери у њој
Док се сви
Поводи топе
и удружују у лик срца
У невидљиви
образац његове
Вечне
мелодије у коју ће нас умотати
Када нас
буду испраћали
Да би нас
дочекали у кружном току
Сјаја нових
започетости
|
судбина опалог лишћа (зокс) |
Да би се
макар у мислима предавали
Доживљају
лепоте незамисливог
|
Зокс, Душко Вујошевић, божо копривица, Оливера... |
Нема коментара:
Постави коментар