 |
| предња страна корица истоименог издања. |
.
 |
| прва страница у издању, сачувана 2 прим. овај и још један у Документационо инфомационом центру СЗ |
.
 |
| одломак из књиге,из. тзв. "Апокрифног Дневника" |
.
 |
| Полеђина корица |
.
..
Белешка овом издању. Ово је практично 32. објављени наслов Мирослава Лукића (1950). Књига садржи 67 стр. - плус Информације о поруџбинама, набавци, претплати и куповини издања "Заветина" (стр. 68 -76).
Преостала 2 примерка (нису више на продају...)
Одломак са стр. 20. КОНФИТЕОР УМЕТНИКА, 1
Претресам фијоке радног стола.
Сусрећем се са многим почецима, давним, запостављеним...
Четрдесет и осма ми је. Напишем ли да су спуштене све рампе, и она најглавнија, пред којом се најдужње чека, то би биосамо делић Истине.
Ухватио ме је око 4 поподне, обилан пљусак, на Видиковцу... (...)
Овај текст се завршава, речима које не треба подцењивати. Речима које нису можда схваћене. Неких двадесетак година доцније, када сам ушао у 67. годину живовања, уместо свега што бих могао да кажем, напишем, после свега то би биле те речи, на крају "КОНФИТЕОРА..."
*
Ава, Оче, све је могућно теби; пронесу чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу него како ти.
Тако је говорио Онај чија је душа жалосна до смрти.
И нико није остао крај њега и бдио.
Зар не могоше ни један час пробдети сведоци, ико?
спавају изгледа сви, иако је дошао одсудан час,ево, Син Човечији предаје се у руке грешника.
Овај крај је Гетсиманија, овај дом је њен симбол.
Нема коментара:
Постави коментар