Зона преливања

ЛеЗ 0009209 Зона преливања. Леонид Шејка. - ...Улазећи, дакле, у Ђубриште, могао сам без задржавања да пођем у правцу Замка, али, као што рекох, ја сам једва знао за његово постојање и, с друге стране, хтео сам да испитам све могућности, све пролазе, а још више, све ћорсокаке око великог пространства, које зовем Ђубриште. Оно је преда мном у целој непрекидности и у димензији која не може да се сагледа, да се премери, тако да од целе површине испитујем један мали део, мој део. Што се тиче Града, њега сам могао да реконструишем на основу свега овога разбацаног по Ђубришту, што је, у ствари, била одбачена неупотребљивост, а за мене много више од тога – један космос, независан од Града, иако се Ђубриште преливало у Град или чак поклапало са њим, што је вероватно и условило да сам, лутајући по Ђубришту, зашао у Зону преливања и с тешким напором свести успео да схватим да је то што имам пред собом у ствари Град.

АЛБУМ СЛИКА > Мрље

АЛБУМ СЛИКА > Мрље (...) Мало - помало, све боље откривам моћ белина и оног што је написано на белом до бескраја. Постоји азбука снега, азбука процветалих трешања и нарциса, азбука јасмина, и многе друге тајне азбуке, којима су невидљивим мастилом написане књиге које сањају књижевници и сврзислова. Књиге не треба писати, већ читати, пошто су најбоље већ написане. Написао их је тајном азбуком Господ када се сажалио на дивна огледала вода у којима је венула лепота. Читање је корисније од писања и надметања, јер читати може свако ко је научио и обичну азбуку, а надметати се са Богом није допуштено ни анђелима... Иван ЛУКИЋ (1986) (Из рукописа Ластавичји ибришим)

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Идеално место за ваше рекламе

Идеално место за ваше рекламе
Далеко , далеко

среда, 18. јануар 2012.

СТЕВАН БОШЊАК: УТОЧИШТЕ

(Из истоимене књиге С. Бошњака, посвећене Лидији)
СТЕВАН БОШЊАК



УЧЕЊЕ ТРАГАЧА

Знасмо те пећине испред једног страшног тунела,
Често се поред њих играсмо
Јер у њима ницаше некакво опојно биље,
Лепог и доброг дејства.
Ту стално би топло,
Чак и при највећој студени напољу.
Око њих беше чудна али добра
И безбедна шума која се пењаше
Стрмим литицама увис.
Дрвеће је било широке крошње и непојмљиве лепоте
И безбедно би на њему, под њим и око њега,
Такво пре не видесмо
Између биљака беше мноштво храмова вресом обраслих,
Остаци Древних, рушевине корена планина
Развалине, што нам их Очеви оставише

Вапе сад кроз увелу тишину наших умова
Јер тада бесмо млади, сећања пред нама, пут пред нама
Све беше увијено у магличаста испарења, граница није било
У пријатној топлини, у тами бојеној благом светлошћу

Једне бројне и веселе републике душа,
Које љубичасте, љубичасто
Скакутаху око нас, љубичасти летећи другови
Прхћући при сваком нашем даху
Смејаху се због нашег страха
  
Да су дах и као дах да ће се развејати, по хладном дану
Долазеће рецесије. Говораху нам поверљиво крчећ блатишта
На путевима нашим да, кад у среду падне четвртак
Свет пропашће, па кренусмо на пут да спречимо пропаст Света.

Руј. Рајско дрво Звижда

Руј. Рајско дрво Звижда
My Opera

Виртуелни музеј

Виртуелни музеј
ЗАВЕТИНА