Вук Драшковић: ДОКТОР АРОН, роман, Српска реч, Београд, 2009, 313 стр.; 21 цм.
Избор из дневне штампе, и коментари
1.
Јуче је у „Звездара театру“, у присуству уистину бројних угледних културних и јавних радника и љубитеља писане речи, промовисан најновији роман Вука Драшковића „Др Арон“ („Српска реч“).
О роману једног од најтиражнијих савремених српских писаца говорили су Душко Ковачевић, Љиљана Шоп, Растко Закић, Александар Чотрић и аутор, а одломак из романа прочитао је Лазар Ристовски.Изискивао би и времена и простора и најсажетији осврт на све што је о Вуку Драшковићу и његовом роману речено са бине, а касније и из публике. Сви су се дотакли неколико тема, међу којима су: да се Вук Драшковић на велика врата вратио на списатељску сцену; да је реч о његовој „књизи над књигама“, односно о својеврсној круни његовог и до сада богатог, тиражног и хваљеног опуса; да је насловни и главни лик инспирисан аутентичном личношћу доктора, неуропсихијатра, у чијем дому су се својевремено сретали и власт и опозиција, и уметници и моћници, и бројни виђени људи и анонимуси, у потрази за смислом, леком и одговорима… Било је речи и о томе с колико је списатељског дара и личне зрелости претапао историју и фактографију са оностраним, за које наука већ доказује да је сасвим реално и могуће; о томе колико има асоцијативности у односу на аутентичне људе из наше садашњости и ближе прошлости (који су послужили као полазиште за ликове), затим колико је лековит хумор за којим је посегао, и докле све књижевност може добацити, чак и када је гурамо на маргине. Душко Ковачевић је, између осталог, надахнуто говорио о својим утисцима читања романа, још у рукопису, Љиља Шоп је изложила изврстан и упечатљив књижевно-критичарски осврт. Растко Закић је своју реч почео рекавши: „Добра вест за српску књижевност - краљ тргова и харизматична личност наше политичке сцене Вук Драшковић вратио се својој богомданој провокативној (…) и омиљеној улози писца.
О роману једног од најтиражнијих савремених српских писаца говорили су Душко Ковачевић, Љиљана Шоп, Растко Закић, Александар Чотрић и аутор, а одломак из романа прочитао је Лазар Ристовски.Изискивао би и времена и простора и најсажетији осврт на све што је о Вуку Драшковићу и његовом роману речено са бине, а касније и из публике. Сви су се дотакли неколико тема, међу којима су: да се Вук Драшковић на велика врата вратио на списатељску сцену; да је реч о његовој „књизи над књигама“, односно о својеврсној круни његовог и до сада богатог, тиражног и хваљеног опуса; да је насловни и главни лик инспирисан аутентичном личношћу доктора, неуропсихијатра, у чијем дому су се својевремено сретали и власт и опозиција, и уметници и моћници, и бројни виђени људи и анонимуси, у потрази за смислом, леком и одговорима… Било је речи и о томе с колико је списатељског дара и личне зрелости претапао историју и фактографију са оностраним, за које наука већ доказује да је сасвим реално и могуће; о томе колико има асоцијативности у односу на аутентичне људе из наше садашњости и ближе прошлости (који су послужили као полазиште за ликове), затим колико је лековит хумор за којим је посегао, и докле све књижевност може добацити, чак и када је гурамо на маргине. Душко Ковачевић је, између осталог, надахнуто говорио о својим утисцима читања романа, још у рукопису, Љиља Шоп је изложила изврстан и упечатљив књижевно-критичарски осврт. Растко Закић је своју реч почео рекавши: „Добра вест за српску књижевност - краљ тргова и харизматична личност наше политичке сцене Вук Драшковић вратио се својој богомданој провокативној (…) и омиљеној улози писца.
