Живимо у времену које је тешко, и можда треба организовати курсеве за преживљавање? Обично у таквим временима апатије и безнађа искрсну и те приче о о закопаном благу, скривеним оставама злата и других драгоцености. Као дечак наслушао сам се таквих прича, када је ондашња држава навалила тешко бреме на сељаке у СФРЈ. Колико нас је маштало о том чуду да ће нам се у сну рећи где да копамо и ископамо дукате? Некако у то време сам први пут чуо једну од легенди о поп Мартину и хајдук Рајку и закопаном благу, које су наводно оставили на планинском потесу од Мајданпека до планина југоисточне Србије. О томе је, поред низа других, писао и Г-дин Субашић, пре извесног времена,и ја сам пренео тај његов текст, и може се видети напомена, коју сам тада написао : ЛеЗ 0001405 . Неке нове детаље о поп Мартину и хајдук Рајку нисам чуо, а колико сам могао да видим, овог амбициозног новинара та врста упућивања које сам дао није занимала.
Легенда о хајдуку Рајку.. - Према легенди, хајдук Рајко је у хомољским крајевима опијао путнике и пљачкао их, а благо сакривао у пећини надомак мајданпека.. Након што су по предању Рајка обесили, пећина је постала мета многобројних ловаца на закопано благо. Хајдук Рајко је на једној руци имао 4 прста и на гробу попа Мартина у Бугарској, са којим је сарађивао, наводно је записано да је шака са 4 прста знак где је благо закопано. војводи Рајку који је живео у овим крајевима у 17. веку и, према предању, за видела служио госте у механи старог рударског насеља, а ноћу, са својим пријатељем поп Мартином, нападао турске караване и опљачкано благо, како се тада веровало, скривао управо у пећини. Према причи, поп Мартин је живео у неком селу у близини Београда (најчешће се помиње Гроцка) и док је био мали, Турци су га одвели да буде јаничар, али је некако успео да им побегне , “и од тада страшно мрзи Турке”. Захваљујући његовим дојавама, Рајко је увек знао када брод из Београда креће са турским благом. А дојаве је поп Мартин Рајку прослеђивао у торби пуној ораха, при чему би у један од њих ставио поруку са тачним временом поласка турског брода. Рајко би са својих тридесетак хајдука постављао заседу код Бољетина, на месту где су бродови због вирова морали да плове уз саму обалу, тако да су могли чакљама закачити брод и привући га на обалу. Ту би ликвидирали Турке, узели благо и део поделили сиротињи. Остатак блага Рајко је крио на скровитом месту у пећини кроз коју протиче понорница (и она је касније названа по Рајку). На крају је хајдук ипак допао Турцима који су га, прича се, обесили баш овде, пре него што је стигао икоме да повери где је сакрио отето благо.
