НОВА ИСТОРИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ.ТРАГЕДИЈА / Б. Тукадруз

Бакром везан камен.
Знак препознавања

Винавер зна да је историја српске литературе неверно представљена од стане стручњака са универзитета (1936) и тврди:
„Целокупна историја књижевности наше има да се напише поново…“
Наводи и аргументе. Пише и о својој књижевној генерацији, уверен да су њени припадници нашли пут за обнову, продубљење и за прави стваралачки замах. „Једна песма, можда чак и једна реченица тога што смо ми написали и изрекли била је књижевно важнија но сва нагваждања мртвих схематичара…“ Упркос томе, „наш је положај био тежак и немогућ. Јер старе генереације схематичара, разних случајних професора и васпитача омладине нису дозволиле омладини да она уђе у књижевност и у живи израз преко наших извора. Напротив, они су омладини дали свакојаку црвоточину, а нас су отстранили…“ „На тај начин моја генерација није могла да изврши утицај на омладину и на широку јавност, а није јој се дало ни да дође до издања својих списа. Ми смо били извори корисни за нацију које су покушали да затрпају. Место воде са наших извора омладина је, жедна и жудна, добила филтрирано блато и жабокречину./Млађе генерације које су прошле кроз такву гимназију у власти схематиара и мумија, добиле су у гимназији одвратност према књижевности. Многи од њих нападају књижевност и културу мислећи да је то социјалност…“
Винавер је свестан да се његова књижевна генерација налази између чекића и наковња. Између преживелих схематичара и тзв. социјалних критичара. Имао је веру да ће књижевна правда ...........
Видети више
http://zlatnirasudenac.wordpress.com/2011/01/10/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D1%82%D1%80%D0%B0/

Или Или. О најновијем роману В. Драшковића "Доктор Арон"

Вук Драшковић: ДОКТОР АРОН, роман, Српска реч, Београд, 2009, 313 стр.; 21 цм.

Избор из дневне штампе, и коментари

1.

Јуче је у „Звездара театру“, у присуству уистину бројних угледних културних и јавних радника и љубитеља писане речи, промовисан најновији роман Вука Драшковића „Др Арон“ („Српска реч“).
О роману једног од најтиражнијих савремених српских писаца говорили су Душко Ковачевић, Љиљана Шоп, Растко Закић, Александар Чотрић и аутор, а одломак из романа прочитао је Лазар Ристовски.Изискивао би и времена и простора и најсажетији осврт на све што је о Вуку Драшковићу и његовом роману речено са бине, а касније и из публике. Сви су се дотакли неколико тема, међу којима су: да се Вук Драшковић на велика врата вратио на списатељску сцену; да је реч о његовој „књизи над књигама“, односно о својеврсној круни његовог и до сада богатог, тиражног и хваљеног опуса; да је насловни и главни лик инспирисан аутентичном личношћу доктора, неуропсихијатра, у чијем дому су се својевремено сретали и власт и опозиција, и уметници и моћници, и бројни виђени људи и анонимуси, у потрази за смислом, леком и одговорима… Било је речи и о томе с колико је списатељског дара и личне зрелости претапао историју и фактографију са оностраним, за које наука већ доказује да је сасвим реално и могуће; о томе колико има асоцијативности у односу на аутентичне људе из наше садашњости и ближе прошлости (који су послужили као полазиште за ликове), затим колико је лековит хумор за којим је посегао, и докле све књижевност може добацити, чак и када је гурамо на маргине. Душко Ковачевић је, између осталог, надахнуто говорио о својим утисцима читања романа, још у рукопису, Љиља Шоп је изложила изврстан и упечатљив књижевно-критичарски осврт. Растко Закић је своју реч почео рекавши: „Добра вест за српску књижевност - краљ тргова и харизматична личност наше политичке сцене Вук Драшковић вратио се својој богомданој провокативној (…) и омиљеној улози писца.