СРОДНЕ ВЕСТИ

          УЧЕЊЕ првих слова, бројева, таблице множења - не мора да буде баук. Школа може да буде место на које деца одлазе са осмехом, где не раде домаће задатке са сузама. Ово је била основна идеја Марка Ђорђевића, професора књижевности, када је заједно са групом пријатеља решио да отвори приватну основну школу "Повратак природи", у Београду. Јединствену по свом необичном концепту рада и учења.
          Већ први поглед, само на двориште и ходник школе ушушкане у зеленилу земунске улице, оставља утисак да је ово место другачије од свих других чији је предзнак ОШ. Као украс, у крошњама висе кишобрани, а у малим жардињерама стоји зачинско биље које су деца посадила.
          Кабинети за друштвене и природне науке, све просторије и сваки кутак, опремљени су модерно. Не свемирски, већ топло и пријатно, са укусом и мером.
          Неколико дечака и девојчица окружило је учитељицу Слађану Рацков. Заједно решавају задатке. Имају гомилу питања за њу. Једно од правила је и да се учитељицама не персира. Разговор је присан и непосредан, не и непристојан.
          - Поента ове школе је "слободно, али одговорно дете" - каже нам Марко Ђорђевић. - Наша деца обожавају да иду у школу, осећају да смо им пријатељи. Њима је овде лепо, али науче све што и деца у осталим школама. Чак и више.
          САМ У КУЋИ- ГОТОВО деценију пре школе отворили смо обданиште "Повратак природи" - каже Ђорђевић.
           - Један део ђака је прешао одатле у школу, а сваког другог петка имају прилику да се поново врате у вртић. Тада организујемо програм "сам у кући", па предшколци и школарци преспавају ноћ у вртићу, а увек имамо тему. Следећег петка правићемо ајвар, прошлог пута смо спремали џем, а било је и маскенбала...
          Група која је домаћи завршила раније, одмара се у "кутку за осаму". То је угао собе уоквирен дрвеним стубовима и симпатичним степеницама, испуњен јастуцима. Трећа екипа, са учитељицом Светланом Савић, вежба текст за школицу глуме... И сви жељно ишчекују радионицу природних наука и нове експерименте професора хемије.
          - Прошли пут смо радили са течним азотом, правили љигавца, а недавно и сладолед који смо после јели - каже нам Виктор Хофман, првак и Марков помоћник домаћин.
          До учионица ходником води ред цртежа и радова које су малишани израдили у креативним радионицама... Али, у управи необичне школе, кажу да је најважније да се учи на примерима, активно, ангажовано, да се сваком детету појединачно посвети пажња.
          - Принцип је да у одељењима буде највише 15 ђака, да би се са сваким могло радити - каже нам Марко Ђорђевић, који води Центар за друштвене науке. - Осим осморо првака, засада имамо и још осморо ђака у другом и трећем разреду. И ова школа ради по стандардима, имамо одобрење Министарства. Кабинети за друштвене и природне науке, све просторије и сваки кутак, модерно су опремљени.
          Како Ђорђевић каже, "Повртак природи" није реформа школства, али је начин да се деца мотивишу да са радошћу откривају нова знања.
          Ми смо укинули култ једне учитељице и баш да бисмо склонили фокус са једне особе, наши ђаци имају три. А, оно чиме се највише дичимо су наше школе без зидова, које имамо у селу Војка и на Фрушкој гори. Наша деца су тамо научила много о пољопривреди, знају шта се када сеје и како успева, јер имају своје газдинство.
          ЛАКО И СА ХЕМИЈОМ
          ДА би спречили шок који се догоди деци када се у вишим разредима први пут сретну за физиком, хемијом, увели смо упознавање са овим предметима од самог почетка кроз Центар за изучавање природних наука - каже Ђорђевић.
          - Млађи школарци су савладали лекцију "Кретање у природи" без много мучења, а када у вишим разредима добију физику и хемију, само ће природно да наставе са учењем.