Зона преливања

ЛеЗ 0009209 Зона преливања. Леонид Шејка. - ...Улазећи, дакле, у Ђубриште, могао сам без задржавања да пођем у правцу Замка, али, као што рекох, ја сам једва знао за његово постојање и, с друге стране, хтео сам да испитам све могућности, све пролазе, а још више, све ћорсокаке око великог пространства, које зовем Ђубриште. Оно је преда мном у целој непрекидности и у димензији која не може да се сагледа, да се премери, тако да од целе површине испитујем један мали део, мој део. Што се тиче Града, њега сам могао да реконструишем на основу свега овога разбацаног по Ђубришту, што је, у ствари, била одбачена неупотребљивост, а за мене много више од тога – један космос, независан од Града, иако се Ђубриште преливало у Град или чак поклапало са њим, што је вероватно и условило да сам, лутајући по Ђубришту, зашао у Зону преливања и с тешким напором свести успео да схватим да је то што имам пред собом у ствари Град.

АЛБУМ СЛИКА > Мрље

АЛБУМ СЛИКА > Мрље (...) Мало - помало, све боље откривам моћ белина и оног што је написано на белом до бескраја. Постоји азбука снега, азбука процветалих трешања и нарциса, азбука јасмина, и многе друге тајне азбуке, којима су невидљивим мастилом написане књиге које сањају књижевници и сврзислова. Књиге не треба писати, већ читати, пошто су најбоље већ написане. Написао их је тајном азбуком Господ када се сажалио на дивна огледала вода у којима је венула лепота. Читање је корисније од писања и надметања, јер читати може свако ко је научио и обичну азбуку, а надметати се са Богом није допуштено ни анђелима... Иван ЛУКИЋ (1986) (Из рукописа Ластавичји ибришим)

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Идеално место за ваше рекламе

Идеално место за ваше рекламе
Далеко , далеко

субота, 02. јануар 2016.

Писмо из Крагујевца,/ Нада Петровић


Боже, помози!
https://mail.google.com/mail/u/0/images/cleardot.gif
Мој Мирославе хвала на жељама... А ја, ево започех, дан уписивањем у дневник... И шаљем баш тако како је написано... Сирово без исправке:
                Уз прву кафу...

Ево је, стигла... Скврчила се на отирачу и чека да јој отворим... Долазила је и ноћас, алјадница пре него што сам је у дом примила, побеже главом без обзира... Припуцали гастарбајтери из прангија... Припомагали им и домаћи, алнешто мало мање неглане ли преклане... Гледам је... Тресе се ко куче на поздеру... Једва се у кућу увуче и седе крај шпорета да се огреје... Муца нешто о томе да су јој натоварили бригу што рекоше да ће да буде боља него све претходне... Ни мало дамски поче да шмрца и успут помиње да није она ништа крива за намет на вилајет... Проговори да, ако могу, сакупим паре да тужим оне горе за силовање... Буди бог с нама, које силовање? Па оно, процеди, што ти наплаћују... Телевизор не гледаш алима да платиш, елтако?- пита... “Јес вала, не гледам, алмогу да гледам нико ми не брани”, дробим у себи ко дробилица у каменолому... Па. и то што ћеш решење за пензију седам година после смрти да добијеш, елто није оно без оно?- настави... “Па оно са пушењем на јавном месту... Рекли су да и то забраним, а за клечање ништа нису помињали, ако се добро сећам”... И таман хтеде још нешто, алјој не дадох... “Ново сито на клин виси, а ти си нова, овде. Немаш још право гласа. Греј се ту и ћути. Не дам аконтацију на секирацију. Пусти ме, бре, ако Бога знаш, да бар кафу попијем. Да се разборавим...”
И тако... Ево мене где се вама јављам да је све под контролом, и ено ње где се раскравила, па се распрострла на све четири стране, стигла до чукљева, пење се ка бутинама... Ако овако настави, надоћи ће ко тесто, мало пре сумрака, до белог гркљана, а можда и предаљ више... Знам такве, пустиш их у кућу из самилости,  а после неколико сати због њих не може да се дише...
И зато, док нас све не зајаши и почне да мамуза, пријатељи драги, држте се, нек се свако за нешто увати, да нас одмах не избаци из седла...
 Живи били и здрави, па и њу дуз дибидуз да преживимо и новој врата отворимо... Има дана за мегдана... Кад смо могли последњих четврт века, нема сада предаје... Идемо даље..."

 ПС: Да не заборавим... За болести очију, рекоше да је најбоље млеко неке младомузне маме... Рекоше, ал ја се бојим да је то неко прошло време...
ПСС: Да сте би живи и здрави и да код свих нас неке добре ствари које никако нигде у свом животу да углавимо, да коначно пронађу своје легало и жљеб...

                                                                   Нада Петровић (Писмо из Крагујевца, 1. Јануар 2016.)

Нема коментара:

Руј. Рајско дрво Звижда

Руј. Рајско дрво Звижда
My Opera

Виртуелни музеј

Виртуелни музеј
ЗАВЕТИНА