ГРАД Београд спреман је да реши ситуацију која три деценије није решавана и да учини све што је могуће да сачува уметничко сећање на Милића од Мачве - потврдио је, за "Новости", Владан Вукосављевић, градски секретар за културу.
Представници Града вољни су да се састану с наследницама чувеног сликара поводом уговора којим је Милић још 1977. поклонио 64 уметничка дела Граду а заузврат добио плац у Волгиној 23, у Звездарској шуми, за изградњу "Куле на седам ветрова". Град се такође обавезао да ће отворити галерију у којој ће бити изложен сликарев легат.
- У разговору с наследницима констатоваћемо какве су тренутно правне чињенице и који су њихови предлози, са жељом да решимо ситуацију по којој се деценијама није поступало - каже Вукосављевић.
Као што су "Новости" већ писале, Милић од Мачве је уговор с представницима београдске власти склопио 6. јула 1977, према којем је добио плац од 2.000 квадратних метара. На њему су и данас сликарев атеље, радионица и стан. Све то сазидано је са уредном грађевинском и употребном дозволом, у које су "Новости" имале увид. Изградња је одобрена решењем Секретаријата за стамбено-комуналне послове општине Звездара од 19. априла 1978, а 10. децембра 1982. Комитет за комунално-стамбене и грађевинске послове Звездаре издаје и употребну дозволу.
Упркос томе, овај објекат до данас није уписан у катастар и нелегалан је! Уз све то, пред Агенцијом за реституцију породица Дуканац поднела је захтев за реституцију плаца који је после Другог светског рата подељен на два мања. На једном од њих је Милићева "Кула на седам ветрова", а на другом, такође нелегалан објекат "Градског зеленила". Поступак повраћаја пред Агенцијом привремено је, како нам је речено, прекинут, јер је Симонида Станковић, сликарева кћерка, покренула поступак за легализацију "Куле". Док се овај поступак не оконча, неће се одлучивати ни о плацу.
ПОД ИСТИМ КРОВОМ СА ИВАЊИЦКИПод условом да је збирка слика током свих ових година остала целовита и нетакнута, Никола Кусовац мисли да би она могла да буде одлично сведочанство о Медиали, као правцу који је оставио изузетан траг у нашој уметности друге половине 20. века. Стога би, према тврдњама овог историчара уметности, можда могло да се размишља о простору у коме би под истим кровом био изложен овај, али и легат Оље Ивањицки, који је смештен у депо Историјског музеја. Такав простор, нажалост, каже Кусовац - тренутно не види.
Посебан проблем могла би да представља чињеница што је плац, у време када је Завод за изградњу града Београда са сликарем склопио допунски уговор којим му даје уређено грађевинско земљиште, формално припадао "Градском зеленилу". Познаваоци прилика верују да је у то време Завод имао овлашћење да располаже тим земљиштем и да вероватно ипак није преварио Милића од Мачве закључујући са њим уговор о коришћењу земљишта за које је знао да не може њиме да располаже. Као савестан уговарач, Милић је испунио своје обавезе.
Све ове правне зачкољице наследници чувеног сликара мораће да "рашчивијају" са представницима Града Београда, пре него што се постигне коначан договор о легату и испуни сликарева жеља да његова платна, уместо код колекционара по Европи, заврше у домаћим галеријама и буду доступна нашој публици.
Према уговору који је уметник потписао са Градом, збирка би требало да буде изложена у галерији са његовим именом, у ужем центру Београда. Град је преузео обавезу да сноси све трошкове одржавања и рада галерије, као и осигурања слика, али да о свом трошку објави каталог збирке. Милић од Мачве се обавезао да платна (чији списак је приложен уз уговор) неће позајмљивати, замењивати, залагати или на неки други начин отуђити.
- Уколико се за то створе сви остали предуслови, за Београд би било добро да ова збирка буде изложена, али истовремено треба промислити који би простор за то био најприкладнији - сматра Никола Кусовац, наш угледни историчар уметности и добар познавалац Милићевог дела. - Сматрам да кућа у Волгиној, из много разлога, није прикладна за нешто такво, а мислим да ни Кућа легата није прави избор.
ЗБИРКА
ЗБИРКА од 64 слике коју је Милић од Мачве наменио као поклон Београду, према речима Николе Кусовца, представља добро пробрани материјал.
- У комисији која је тада правила одабир радова био је доктор Милорад Коларић, који је био један од најбољих познавалаца његовог опуса, па самим тим нема сумње да је реч о репрезентативним делима - каже Кусовац.